Moja planinska apoteka

DREN PRVI CVETA A POSLEDNJI DAJE PLODOVE  Izišavši medved rano u proleće iz svoje jame ugleda dren gde je ucvatio, a ostala drveta još i ne misle da cvate, pa pomisli da će dren tako prvi i sazreti i izvali se pod njega da čeka.  Tako ležeći i čekajući da drenjine sazre, ostalo sve voće sazri i prođe a meda osta gladan.  Lepa priča. Dren cveta rano, tokom februara i marta, a plod drena sazreva tek krajem septembra. Zato kažemo da je plod drena pun sunca i zato zdrav. Kao dren. Kao lek.  PLOD DRENA SASTAV U plodu drena ima mnogo prirodnog šećera, organskih kiselina, tanina, boja i veliku količinu vitamina C, čak duplo više nego pomorandža.  UPOTREBA DRENA  Dren se može upotrebiti na razne načine, a upotrebljivo i zdravo je sve- plod, cvet, list, kora, koren. Plodovi drena se mogu jesti sveži, mogu se zamrzavati ili sušiti. Od drenjina se pravi sok, marmelada, džem, tinktura, rakija, slatko...  LEKOVITO DEJSTVO DRENJINA Drenjine se koriste za ublažavanje...

  Prirodni lek za arteriosklerozu i visok krvni pritisak Visok krvni pritisak i arterioskleroza-zakrčenje krvnih sudova su tihe ubice savremenog doba. Svaka druga osoba posle 50te godine se suočava sa jednim ili drugim problemom ili najčešće, oba. Ako se na to doda povišen šećer i masnoća u krvi, rizik od moždanog udara je višestruko uvećan. Postoji prirodan lek za arteriosklerozu i visok krvni pritisak.  Osoba koja boluje od visokog krvnog pritiska i arterioskleroze ne sme da jede životinjsku mast, maslac, margarin, svinjsko meso, iznutrice, jaja, čokoladu, kolače, šećer. Treba da koristi maslinovo ulje, voće, povrće, malo integralnog hleba, bareno belo meso. STARINSKI SIGURAN RECEPT ZA SNIŽENJE KRVNOG PRITISKA 3 supene kašike sitno izdrobljenog lista masline 3 supene kašike lista, cveta i ploda gloga 1 supena kašika sitno izdrobljenog lista i cveta hajdučice Ova mešavina se prelije sa 1,5l vruće prokuvane vode i ostavi da odstoji poklopljeno sat vremena. Procedi se i pije po...

  Žuta zevalica-lanilist za oslobađanje od toksina Zuta zevalica - lanilist pomalo je nepravedno zaboravljena biljka čija su lekovita svojstva jaka i višestruka. Moja planinska apoteka ceni ovu lekovitu biljku i rado je koristi. NAZIVI -žuta zevalica, divlji lan, lančić, lanilist lat. linaria vulgaris STANIŠTE I SAKUPLJANJE LANILISTA Raste kao korov na oranicama, pašnjacima, pored puteva i pruga. Ne treba je brati na nečistim mestima jer se nečistoće od izduvnih gasova i prašine nikada ne operu potpuno. Birajte čista staništa i berite je dok je u cvetu, između maja i septembra. Lekoviti delovi biljke su list i cvet. SASTOJCI LANILISTA -tanin, etarsko ulje, šećer, gorke materije, flavonski heterozidi IZGLED Lanilist raste u visinu do 50cm, ima izdužene i uske listove dužine oko 4cm, zelenkasto-sivkaste boje. Cvetovi su bledožuti, ponegde tamniji, narandzsati, pri vrhu obrazuju cvast. Primetićete da oko cveta lete insekti, najčešće bumbari. Koren joj je razgranat. smart LEKOVITA SVOJ...

Najveci medju divljim pecurkama, cenjen na trzistu, veoma ukusan i zdrav, ne moze se uzgajati vec raste tamo gde on zeli-dovoljno osobina da ga nazovemo ‘kralj medju pecurkama'. Vrganj.  Moja planinska apoteka vrganj STANISTE   VRGANJA Vrganj je siroko rasprostranjen u Srbiji. Moze se naci u listopadnim, uglavnom hrastovim i bukovim, i cetinarskim sumama. Cesce se nalazi na obodima suma ili na livadama koje su tik uz sumu, redje duboko u sumama. U zavisnosti od toga kakva je godina, nekada ga ima vise a nekada manje. Pogoduje mu dosta sunca i dosta kise. Vreme rasta je od juna do oktobra. KAKO PREPOZNATI VRGANJ Iako branje pecuraka zahteva dobro poznavanje svake vrste, vrganje je relativno lako prepoznati. Raste u visinu do 20cm, ima poluokruglasti sesiric smedje boje koja moze varirati od sasvim svetlo smedje do tamno kestenjaste. Ima belo-zute cevcice ispod sesira koje se lako mogu odvojiti. Kada se pritisne prstom po sesiricu, oseti se da je vazdusast i ostaje blago udublje...

Da li ste stalno umorni, neraspolozeni, ukoceni, sve vas boli? Mnogo radite, to je tacno. Nazalost, svi mnogo radimo. Kapitalizam prolazi kroz svoju najsuroviju fazu ikada, nadamo se i poslednju. Da li ste primetili da se na odmoru, kada odete na more ili planinu, osecate mnogo bolje? Imate vise energije, raspolozeniji ste, nasmejani i srecni? To se ne desava samo zbog toga sto ste na odmoru. Desava se zato sto ste povezani sa prirodom-provodite vise vremena napolju, na suncevoj svetlosti, setate bosi, kupate se. U danasnje vreme covek se u potpunosti odvojio od prirode sto je iskonska potreba svakog zivog bica. Zivimo i radimo u klimatizovanim prostorijama, prozori su nam zatvoreni, osvetljenje je vestacko, pijemo flasiranu vodu i jedemo najcesce brzu hranu. Radimo u sintetickim, neudobnim odelima, vozimo se kroz gradsku guzvu i nismo srecni. Cini li vam se da su nekada, iako su ziveli u siromasnijim uslovima od nas, ljudi bili srecniji? Da bi covek bio istinski srecan potrebna mu je ...

  Kako sakupljati lekovito bilje? Bez obzira na to koje bilje sakupljamo i koji njihov deo (list, cvet, koren, kora…), osnovno pravilo je da se biljke traze i beru na mestima gde je priroda netaknuta, dakle daleko od saobracajnica i naseljenih mesta, jer u suprotnom mogu nam naneti vise stete nego koristi. Ono sto je takodje veoma vazno jeste to da se posebno u toku dana bere samo jedna vrsta bilja jer ne treba mesati vise vrsta bilja, posebno ne otrovno sa neotrovnim. List i cvet  sakupljaju se po lepom, suncanom vremenu, nikako za vreme kise ili posle kise. Biraju se samo potpuno zdravi delovi biljke. Obicno se na licu mesta odbacuju suvi i plesnivi ili truli delovi. Najbolje je ubrane biljke stavljati u pletenu korpu tako da imaju vazduha dok ne dodjemo do kuce. Kod kuce se bilje vadi iz korpe i u tankom sloju slaze na podlogu na kojoj ce se susiti. Nikako ne treba da bude na gomili jer tako moze da pobudja. Najbolje je imati podlogu da bilje ne bude na zemlji kako ne bi po...

Koriscenje lekovitog bilja staro je koliko i ljudska vrsta, jos pecinski covek je koristio bilje u ishrani i lecenju. Kroz istoriju, znacaj bilja u lecenju je rastao. Prvi istorijski podaci o koriscenju lekovitog bilja u medicini pronadjeni su kod starih naroda koji su ziveli u Egiptu, Mesopotamiji, Grckoj, Rimu, Indiji, Kini…Znacajan napredak u upotrebi biljaka u lecenju dala je arapska medicina. Kasnije, tokom velikih geografskih otkrica, otkrivale su se i nove biljne vrste i razmenjivala iskustva. U danasnje vreme, tradicionalna medicina koristi prednosti lekovitog bilja i mnogi lekovi i preparati proizvode se na biljnoj bazi. Ipak, smatra se da se sve te prednosti ne koriste dovoljno. Takodje, klasicni lekovi koje zastupa tradicionalna medicina, imaju vise nezeljenih dejstava i nuspojava od prirodnih lekova. U danasnje vreme, kada udisemo stetan gradski vazduh, pijemo filtriranu vodu, jedemo hranu punu stetnih hemijskih jedinjenja i hormona, vazno je povezati se sa prirodom koliko ...